Eto lipi moji, vi dana je grmilo oko rekonstrukcije vlade i svi samo o tome divane. Kolkom je ministara prominito pa se i ja ponado da bi mogo dobit njeki resor. Naravno, dobio sam šipak, al dobro, moždak to i ni za mene. Sekira mene nješta drugo, lako je meni za ministre. Slavonija je uvik bila na koja je ranila cilu lipu našu, a poljoprivreda je bila uvik iznad svega. Ni Slavonac radio zemlju samo iz koristi, već je to ljubav i tradicija koja se uvik poštivala. Kazo bi moj kamerad Mata, e moj Iva, davala je naša Slavonija i oku i njuhu i trbuvu. A danas, danas je to oko oćoravilo, mirisa više i nema, jer sve je uvozno, a trbu nam je nabubrio od muke. Postali smo predmet sprdnje. Dođe mi da njekima švajznem onako jednu iza uveta da progledaju i vide kud iđe sve to, a iđe sve kvragu. Godinice prolaze, kulture se mišale, a mi dismo tusmo, kodak smo se na Bogu kamenjem bacali. Ako se vrnemo samo sto godina u rikverc, ondak ćemo vidit kako nam to bogastvo nestaje, al nedamo se mi. Od sveg je najbitnije da Slavonac ima široku dušu. Moždak nam zato i jest tako, al nema veze, Bogo sve vidi i tefteri u svoju teku. Kaže mi moja bolja pola, ajd šuti, ne turaj nos di ti nije misto. Srećom ima ni ludara pilula, glomnem oma tri odjednom i u kombinaciji s rakijom to ti dođe “baš me briga za sve”. Ja uvik dobijem, da ne kažem šta. Kako uvik mene zaobiđe nješta lipo, kodak sam upo s marsa. Ne bi se ljutio da mi u okolu osvane par krmaćica, onako, kad se dili. Kaže mi moja bolja pola da sam bio zadnji i kad se pamet dilila, to znam i sam, ne mora mi kazat. Uvik sve priko moji leđa, oš od strane drmatora, oš od snaše. Nama zglomotanima treba malo da budemo zadovoljiti, malko sunca, kaki višak plaćice, masniji zalogaj i sve paše. Đaba, ništa ni od toga. Ko mi je kriv kad se ne znam snajt, ko njeki, pa im se i šporet oprasi. Vi dana je vidljivo kom se šta oprasilo, njekom livada, njekop nešta.