Neblakati, kako vaj ponediljak brzo dođe! Sve vas lipo pozdravljam, nadam se da vam vo vrime ne nanosi psihičke probleme. Kaže mi moj kamerad Mata, znaš Iva, lako je nama za vrime, al sve nam psihićki problema nanose naši drmatori svojom svađom. Kruva ti masnog, svađaju se ko dvi jetrve. E moj Mata, ni to brezvraga, na godinu su izbori, pa valja se pripremit za izbore. Neće nam bit dosadno. Drmatori ko drmatori, od nji ne mož ni groznicu dobit. Dušu bi grišio kad nebi spomenio da su ipak nješta dali, penzionerima koji euro na penziju, malkice su i plače podizali, pa sad ni koji su u opoziciji divane da bi dali više, a kad dođu na vlast, šipak ko klip kukuruza. Navikli smo mi na to, tako da nema iznenađenja. Va godina će bit festival obećanja, kad popune fotelje, onda sve po starom. Vi sam dana malo divanio sa našim seljacima, štundiram, valdak su malo zadovoljniji, iđe poticaj, al duša me boli kad vidim da prasci iđu po sedam eura po kili žive vage, a janjići po četiri. Pitam ja nji zašto je to tako, kad no vraga, kodak sam ih šilom u guicu ubo, još malo meni poravnaše leđa, ni krivom ni dužnom. Neblakati, sad neznam smijem li išta pitat, da nebi dobio po laloka. Ne kažem ja da oni ne trebaje svoje cinit, al neblakati, što je puno, puno je. Pratit ćemo situaciju i u poljoprivrednoj politiki.

Sigurnom od mene očekujete da malo prodivanim i o nom Eurosongu. Ne znam šta kazat, samo znam da kad bi ja nako šta izveo na sokaku da bi me spakovali u Vrapče na odmor od jedno par godina. Oni kažu da je to umjetnost, ajd nek im bude. Ja bi namo poslo tamburaše iz tamburaškog sastava Šokci da im otpivaju koji bećarac. Što se tiče skidanja nebi niko ni primjetio, jer kako kažu njiove bolje pole, nema se šta ni vidit. I sam sam taki. Bilo kako bilo, naši su u finalu, čujem da zadnja tri dana udaraju samo po grašini, ne znam zašto, a ni ni važno. Više mene brine što je sredina petog miseca, a mi još moramo hajcat, tako da će bit još jedan rebalans kućnog buđeta.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!