Vi dana su naši pemzioneri malko veseliji jer njeki će dobit par stoja božićnice. Sretnem njeki dan Matu pitam ga kako je ? A kako sam eto pukla mi noga, znaš potipljo sam se na busen. Potipljo si se ti Mata na dadu svog, potipljala je tebe ona tvoja brlja. Ošo čojek u pemziju, pitam ga kolka je. Pemzija mi je tolka da kad odem u Zagreb na advent mogu platit pet pišanja i ođe pemzija. Matu je mama oženila kad se vrnio iz vojske. Pita on mamo, oćul oženit crnu il plavu? Tugo moja, oženi kaku oš, samo nemoj nu koja čupa obrvice, ako sebi čupa obrve, šta će ondak meni napravit, očerupat će me ko kokoš. A i Matina Kata je poznata divojka u selu, a kako i neće kad se ko curka popela na plast sina. Naišo jedan baja i veli joj, ajd Kato siđi dole. Jal, pa da me obljubiš. Ta neću ti ništa napravit. A kog ću vraga ondak silazit, šmokljo. Kad spominjem penzionere, slušam njeki dan kako drmator iz njeke koalicije divani kako imamo puno penzionera, a groblja zjape prazna. Ondak drugi kazuje kako penzionerima treba dat božićnicu najmanje deset iljada kuna. Kad su ga pitali zašto, pa da se mogu naitkat vog Božića i na sebe natovarit sav kolesterol i prije će ocapiknit. Lipi moji, eto i Božić stigo, ajdmo malo zaboravit na probleme, prisjetit se stari običaja, nekako su ti stari običaji bili topliji, iskreniji i veseliji. Budimo svitu malo ljudi, barem vi blagdana, pomozimo nim kojima je trpeza prazna. Pitaju njeki, a kaki si ti Iva? Kaki sam ja, e vaki sam: Lutam svakog dana, pisme pivam do svog stana, ja ne krijem svoje pute, volim zadirkivat cure ljute. Ispijam čaše vina, volim snaše i curice, sanjam tople i meke jastuke, e svitu slatke su to muke. Nekate mi svitu samo grišit, sve ćemo mi to rišit, zato volim kad se piva, evo taki vam je Iva. Et budite i vi taki. Tako je to lipi moji, kad treba štagod radit, oma se svi razbolimo, a kad treba trajbat i ćerat keru, tu smo prvi. Sretan i blagoslovit Božić, nije vrime za poso, već za veselje.
Sve vas pozdravlja vaš bać Iva iz Županje !