Faljen Bog svitu moj vridni, a posebno pozdravljam ne snaše koje imaje dukate oko vrata. Tolko sam zaglibio lipi moji da me nebi spasilo ni pet redi veliki dukata. Tješi me što nisam jedini u Lipoj našoj u takom stanju. Je da kredit nisam imo u švicarcima, al ni to me spasit ne može. Ja kredit tražio u švicarkama, al taki nemaje. Pati me što sam banki dao ipoteku na par kokoši, jednu krmačicu, a i ona je jalova. To je sve što sam imo za dat. Dobijo sam par iljada naši kuna kredita, a moram vrnit kodak sam kupio đon dira. Ponado sam se da će i moj kredit otić u zastaru, al klinca baća, nisam ja drmator da mogu napravit tako šta. U zastaru sam jedino ošo ja, krepucnit ću, a kredit vrnit neću. Jesem ti taku politiku. I onda kad mi njeko kaže da smo u voj našoj državi svi jednaki. Jedino mi priostaje stavit kaku čorapu naglavu i u banku, al kake sam sreće i namo bi zateko šipak.

Vi dana opet gledimo kako se naši drmatori ne mogu dogovorit oko fotelja. Neblak joj i fotelji, šta ima u njoj da je tako tražena? Ja sam zadovoljan kad imam i stolicu, za sad je redovita, fala Bogu. Svi divane kako oće stabilnu vladu, kaka je nestabilna? Kolkom vidim, najbolje nam iđe kad nemamo nikaku. Šalim se ja, svitu moj. Treba nama vlada, jer ja vaki tumast uvik ođem stramputicom, a vako nas ima ko usmjerit. Eto baš njeki dan divanim sa boljim polama naši drmatora. Sve divane u jedan glas: Znaš Iva, moj čojek je čestit, pošten, lip ko rosa u podne, on ti je sentimentalna duša, neblakati šta to znači? Jako puno polaže na udvaranje, je samo kom, svome puku lipe riči, a onda nas poskupljenje opiči. Sad spominju i poskupljenje struje. Sve nam je mračno pa nas to i ne sekira. Ispočetka će bit svakako, uigrat ćemo se mi, kako njeki drmatori kažu, bit ćemo pravi. Zato svitu moj, pazite šta će vam divanit, nekate potljam zanovitat da su nam nješta slagali, moždak malo, kaki bi to drmatori bili da malo ne smuljaju, to je po zakonu.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!