Faljen Bog svitu moj vridni, furtom umiljati, pogotovo su snaše umiljate, sve vas lipo pozdravljam. Posebno pozdravljam naše vridne drmatore koji se kuvaje po trgova i šorova mislim ni u Dalmaciji, jer vrime je godišnji odmora. Kuvaje se samo tako, a šta će nam zakuvat ostaje da vidimo kad se vrnu, a to će potrajat. Kako će nam ondak bit, osjetit ćemo jako brzo. Naši drmatori imaje pune ruke posla. Treba stajat napolju kad Bogo svoj fenjer ufitilji. Grije odozgo i odozdo, ta grije sa svi strana, možete mislit kako im je i to za plaću od samo dvajst iljada kuna. Sad se malo kuvaju, samo da ih previše ne zvekne u glavušu. Bućkaju ko i ja kad popijem litrenku patoke. Kad se nađe njeko nedovaren koji ne misli nako kako oni misle, bogemi bude i fofuriti po labrta. Zato ja šutim, drmatore poštivam i cinim njiov poso, možete mislit kako je njima pod ajncugom od par iljada kuna, sigurno ima iljadu stupnjeva. E zato je Iva dobar sa njima, malo im mašem ispod glavuše da im olakšam muke. Ostavimo mi naše vridne drmatore nek oni rade svoj poso, mene vakog tumastog više brine kad će sve otić u opsajd? Njeko će pitat zašto, pa zato što nas jedino može spasit smak svita. Kazo sam ja, nekate bogu vriđat, trebat će on nama. Kad bi njeko tio slušat Ivu, bilo bi drugačije. Ni kokoši u avliji me ne slušaje. Ponado sam se kakom ministarskom mistu, al brusa baća, ćorak, ko i uvik kod mene, barem tako kaže moja bolja pola, a ona divani ko i drmatori. Njekako bi mi paso resor nerada, mislim da sam tu najstručniji. Pridlažem našem ministru poljoprivrede da svinje tovimo do petsto kila žive vage, au, što će to bit šunke. Sigurnom se sad pitate jel Ivu opet nješta ošinilo u glavušu, e vaj put ni, mogu i ja malo mislit na svoju gujicu. Ako se neš sam pobrinit za sebe, prdnio si u fenjer. Koštom sam kazo, drmatori samo sad vode kobajage brigu o nama, a potljam, mož mislit. Al nismo mi tako tumasti kako oni misle, znamo se i mi snajt. A kako ću se tek snajt kad budem ministar!Kake sam ja sreće ondak bi došo smak svita, a kake sam i onda sreće ja bi jedini priživio i moro bi se ispočetka patit, koštom se svi patimo i u vo današnje vrime. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!