Vog vikenda proslavili smo velike dane iz naše novije Rvacke prošlosti, a to su Dani Rvacke pobjede, Dan Rvacki branitelja koji bi trebo bit svaki dan u godini. Proslavili smo obljetnicu naše Oluje. Naši branitelji su zaslužili puno više, al šta je tu je. Politika nam se uvukla digod je mogla, a nebi trebala. Ni lipo što nam se drmatori krkaje digod stignu, pa i ve dane ponosa i slave. Barem vi dana nebi trebali, imaje cilu godinu pa nek se maštaće. Moram se dotaknit i njeki ekonomski pokazatelja ve turističke sezone. Puno se o tom divani, kolkom ćemo zaradit, kolkom nam je došlo strani turista. Niko ne spominje domaće, digod ko. Kako će i spominjat kad ih skorom i nema. Šta će gologuzija, ostani doma i šuti. Njeko će kazat, ko ti brani da iđeš na more. E pa sad nemoj grišit, kako ću pojt na more kad ne znam kako ću kupit koju cjepanicu drveta za vu zimu. Mi smo usred šume najveće u Europi, a drva plačamo ko suvo zlato. Dalmatincima Bogo podario more, pa i klimu di nema zime. Trebo je to malo rasporedit kad je stvaro svit. Sve bo to bilo dobro da cine na moru nisu tolke, kolke su. Za jednu ćašu lipog vina moraš prodat 30 kila žita. Je, dobro ste pročitali. Sad druga je stvar što smo mi slavonci dobrog kapaciteta za potegnit, svaki dan bi nam trebo vagon žita za malo pojt na more. Kaže mi moja bolja pola, šta kukaš Iva, nije more za tebe, ne znaš plivat, a ni dobro da se nagnjucaš ne slane vode. Žene su uvik u pravu, zato ja i sidim doma. Vodi ona računa o meni. Moro bi opet grišit, al neću i nesmim, mogo bi trebat zubara da mi popravi zubalo rad moji izneseni amandmana. Njekad je dobro i šutjet, al mogli bi me tužit i drmatori rad nanošenja duševni boli. Gadne njeke duševne boli, pun šlajbog, par miseci godišnjeg odmora, mož pojt kud god oš, a onda kad kažeš nako kako jest, duševne boli. Sad znate zašto kažu da je svetinja šutjet i ja se toga držim. Kad bi mogo čojek šutit. Nadam se da će Bogo poslat malo kiše, ne budel, neblakami za misec dana brat ćemo kukuruze, mislim, ko šta bude imo za obrat, a taki će bit malo. Bilo kako bilo, iz ve kože se ne može. Zato lipi moji pamet u glavu i rastegnit vo malo kuna što imamo, jer i brez nji ćemo ostat za koji misec. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!