Njeki dan štundiram sam sa sobom, jer nemaš više s kim, sve se rasulo po svitu, a bolja pola neće da sluša šta ja mudrujem. Ponjekad me pule posluša, al i on brzo odustane, jer i on je sit svega. Nema druge, nego Iva sam prodivani sa sobom, samo nekate se posvađat. Ko astal mi služi panjčić zbog kojeg sam još malo na robiji završio, kodak sam marnio ne znam ti ja šta. Njeko za cilu šumu ne završi u reštu, a ja još malo zbog panja. Valdak tako bit mora. Puno toga me sekira, al ne vridi to nikom kazat. Njeki dan sam se požalio veterinaru Miji, kaže on meni da sam psihički rastrešen. Baš me čudi, pored vake globalne situacije u svitu dobro pa i imamo glavušu. Uza sve zamudrake koje su nas trefile, izgleda da je i Bogo došo po svoje. Moždak je bio i red. Jedan dan žega, drugi dan kiša, aman taman se poraduješ kako će natopit vu našu zemljicu, a ondak ošine led i aufiderzen. Ođe mast u propast, đaba sveg truda i znoja. Oma mi prorade žučni i bubrežni kamenci, ondak valja pojt doktoru, pa ondak čekat dvi godine da te prigleda, pa kad te prigleda ondak ti zabrani jest, pit i pušit i svašta nješta. Kad ne mogu nać dijagnozu, ondak sve svale na glavušu i na psihičko stanje. Ja dođem zbog zatvorite stolice, a on meni pripiše apaurine. Srećom ima rakije pa s nom rašćerujem crne misli. Aman taman kad sam se zadubio u naj panj, eto ti panja od mog kamerada Mate. Kako sam nanjuši rakiju, a stalno kuka da su mu počepiti sinusi. Puno je kod njega izgleda počepito, al cug ima da te Bog sačuva. Tako ja uz svoje probleme moram slušat i njegove. Kad potegne iz sajtluka samo što i njega ne proguta. Cina žita više nije bila važna. Kaže mi Stipa kako bi bilo lipo da je on drmator u selu, kako bi sve štimalo, ajnc zu ajnc. Eto šta krštenjaku spada na pamet, on bi u drmatore, a ni za čordaša nije bio. Doduše, kontam ja moždak bi bio bolji od vi današnji drmatora. O tom njeki drugi put, a sad odo mlika ukiselit, a sretni ćemo bit, ako i jega bude!