Faljen Isus i Marija svitu moj, neka vam bude sve kako bit mora! Sad dal će i bit tako, ne znam, ovisi o nama samima. Kazo sam, ide Iva i kapu najerio, šta kapu, najerio sam se cili, što bi naš svit kazo, ošo sam cili u auzvinkl. Ispravit ću se, jer jučer su završile Vinkovačke jeseni. Moram prvo kazat da je sve prošlo kako treba, ajd dobro, samo otvaranje je malo pobrkala kiša. Tu je glavni krivac glavni drmator Vinkovaca moj imenjak Iva Bosančić, a lipo sam mu kazo, iđi i plati misu. Đaba, on ošo u birtiju. Tako da su novci umisto nakani svetom Iliji, zaštitniku grada Vinkovaca, ošli Mati, Miji, Josi, Stipi i Peri. Barem sam čuo da su oni bili s njim za trpezom. Poznavajuć nji i kolki im je kapacitet za pojest i popit, vaj je još malo moro pojt u banku po kredit. Dobro pa ja nisam bio s njima, tek ondak bi bilo rusvaja. Vinkovčani su uvik bili dobri domaćini. Znatel svitu kaka je razlika izmeđ Vinkovčana i krtice? Skorom da i nema razlike, ni jedni ni drugi ne vide kad im dojdu gosti i ne mogu pocrvenit od stida. Jedino pocrvene prid snašom nakon njeki obavljeni poslova, e sad zašto baš onda, procinite sami. Zato oni kupe ni plavi i sve bude kako treba, nije ni to loše.

Al znam ja jednog koji je pocrvenio i to kad je prvi put spavo sa snašom. Skinio se baća, a njegova će mu bolja pola: E moj Pera, primi moju sućut za to što imaš u gaća. U neblakami, ja mu nebi bio u koži. Oma sam se sitio svoje prve bračne noći, srećom nestalo je petrojela pa se nije ništa vidlo, ma bitno da je bilo lipo, sve ostalo se brzo zaboravi. E sad bi ja mogo dobit ambrelom rad iznošenja situacije iz šlafcimer sobe. Sad sam nagraiso, moja već duže vrime nema ambrelu, već me uzam motiku čeka doma, vrag joj motiku slomio. Eto odem jutrom, a digod natniđeš ima nješta za popit. Kad se navečer vratim mokar doma, eto ti belaja, oma dobijem ispravita leđa. Tako da sumljam da ću se više ikad ispravit, što rad sobe, što rad Vinkovački jeseni. Bilo kako bilo, još jednom fala Vinkovčanima na svemu.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!