Moram malo prominit temu, da ne bude samo jadikovanje, korona, politika, koje kake katastrofe i ljubavni jadi. Odo ja malo veselom stroju, tijo sam kazat, ođoh probat no šta iz njega curi. Kod politički prislagivanja bude "žrtava" koje kaki, a neblakami bude i mita, vidimo to i vi dana kad pune rešt s nima koji to rade. Bude i kod kazana, al to su malo drugčije žrtve. Prva žrtva kod pečenja rakije je komšija, kazani su bili žrtve razni režima, a Slavonci često žrtve svog mitskog pića, svoje rakijice. Slavoncu mož kazat da se razumije u politiku "ko Mara u nu stvar", al da nezna peč rakiju? Gledim njeki dan na televiziji, divane kako se naša šljivovica ne izvozi. Kako će se izvozit kad mi pečemo samo za svoje potrebe. Jel tako gospodo poreznici? Bez nje ni rođenja, ni svatova, ni kirvaja, ni sprovoda. Zato se i pečenju rakije posvećivala pažnja, ne samo kod neophodne tehnike, nego i oko kazana kome njeki rado tepaju "veseli stroj". Izraz nije nasto rad toga što rakija uveseljava srce, nego što je uz kazan uvik bilo veselo, pa i prije nego li poteče iz pipe u "žbanju" (pit ću, pit ću dok je u sudiću – kad nestane onda ću iz žbanje). Sad znate zašto Slavonca u jesen ne zanima politika.

Dolazi Stipa kod Mate, šta to imaš iza leđo, pita Mata. - Litru rakije! - Pa daj ju vamo da ju popijemo! - A nesmim, ni moja... Ali, ak pogodiš u kojoj ju ruki držim, drmnit ćemo ju! Pogađaj! - U livoj! - Stipa, daj se malo skoncentrijeraj!

Kako rakija otvara apetit, valja nješta i prigristi, jer veseli stroj često radi nekoliko dana i noći brez prestanka. Ko zna kada je i ko prvi povezo te dvi činjenice, pa je uvatio pitla, uronio u vrelu vodu, a nakon čišćenja natako ga na ražanj i stavio uz vatru. Tako je prešlo u običaj da se uz kazan peče pitlovan – uglavnom komšijin, da komšija i ne zna. Rakija je tema brojnih slavonskih pjesama, pošalica, uzrečica i poslovica. Tako se u selima naše Slavonije znalo kazat da je rakija darežljivija od Boga – kom ona uzme pamet, njemu je i vrati, a kome Bog uzme pamet, taj ostaje uvrnit cilog života. Sad dok vam vo pišem spade mi na pamet da bi veseli stroj trebalo odvest u sabor, sigurnom nebi bilo svađe.