Faljen Bog svitu vridni, čestiti, lipi i pošteni, sve lipo pozdravljam diljem ve naše lipe domovine, a najviše snaše koje me se ne plaše. Imaje se kog i plašit. Kaže mi jedna: Znaš Iva tako si lip da sam tvoju sliku pošećerila i sa njom tukam muve po kući, nisi za ništa drugo. Mešćim se privarila. Snašo ne kudi konja kojeg jašala nisi. Bilo kako bilo, njoj nješta fali. Eto zašto ja služim snašama, fasovat će one od mene koštom će fasovat kandidati za prezidenta ne budul ispunili obećanja. Vidimo ih vi dana po adventima. Namo je svitu tako lipo da ni za divanit, a kandidati se najviše zadrže kod snaša koje ih nude poderanim gaćama, gospoda to zove listarići. Kad sam pito šta će one dobit. kazale su obećali im dat poticaj. Kazo sam ja da nji treba potaknit, samo neznam sčim. Kolkom sam čuo obećaju im dat razvijalo, lipo od nji. Oni se drže bećarca "Imam nješta najveće na svitu, ondak cure razvijaju pitu". Tako i treba, neka vide snaše šta se nudi. Bilo je našeg rvackog svita iz cilog svita, Kanade, Čilea, Australije, čak i iz Bošnjaka. Njeko će pitat pa zar oni ne spadaju u taj svit, oni su uvik osim svita. Mešćim sam i vidio jednog klokana. Veli moja bolja pola, apetnjače, ti si taj klokan. Ličiš na njega. Biću i klokan ako treba. Vaj naš svit priko bare je došo da vidi kako se njekad Božić slavio i da se prisjete sa suzama u očima ravne Slavonije. Tako su bili sretni ko malo dite kad mu daš oblizalo. Kažu, morali su otić trbuvom za kruvom, il su ošli zbog motike. Bilo kako bilo, nek su oni nama došli da vide šta je inat šokački. Valdak će kojeg zelembaća potrošit, samo mi Šokci neznamo u te pare. Kad sam vidio jednu snašu kako bere osušiti čičak, kad se nisam prikobacio. Snašo, šta to radiš, pitam ja nju? Eto malo bi nabrala vog slavonskog cvića pa bi ponela u Australiju, može, može, samo ponesi, vidiš kako je lipo. Mi njima čičak, oni nama dolare. Kako je teško zaradit stotku, a spiskat sad pa sad. Nekate zaboravit izić na izbore. Sve vas pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!