E lipi moji, uza sve probleme koje imamo, a ako ih nema sami smo sebi problem, pogotov sad oko Afričke kuge, moramo mislit i na poso koji treba poradit. Studeni samo što ni, a osim kirbaja treba krenit sa svinjokoljama. Ni koji prognoziraju vrime, kazali su da će moždak bit sniga. Živi bili pa vidili! Bilo sniga il ne, mora se krenit sa poslom. Naše svinjokolje su uvik u našoj Slavoniji imale poseban status, pa tako i sam tijek svinjokolje. Krenimo redom. Na taj dan dizanje je u 4 ujtru, glomneš deci rakije da se razbudiš, obučeš se, odeš na zavod, e ondak se loži vatra pod oranijom. Znam jednog zglomotana koji je podložio pod oraniju, al praznu. E ondak trenung do okola da vidiš jesul sve svinje na broju, da ih slučajno ni komšija prićero priko noći u svoj. Kad si provjerio glomneš još jedan deci prije nego kreneš budit ženu i đecu. Kako će ispast to buđenje, ne znam, kad svoju budim, bolje da ne budim, jer u te sate oma se sjeti moje najbliže familije. Dok žena kuva kavu iđeš probudit petnajstak komšija i podsjetit da danas kolješ, jer znaje oni zaboravit. Mešćim se samo prave ludi. Dok se dižu i traže dukser gaće i ostalu svinjokoljsku opremu, pa dok se pokupe, iđe kava što ju žena kuva, al i deci majkače. Na redu je razrađivanje taktike, ko će šta, a niko nebi ništa, osim deci. Vrime je da se krene prema svinjcu. Ulazi se, jedan uvati odostrag, drugi naprid, i zovu ostale koji su još uvik u kujni i traže još jedan deci rakije. Gazda laje po avliji, sam sebi, jer nesmi nikom drugom. To je više reda radi da komšije misle kako si ti gazda, a i razlog da glomneš još jedan deci, kako bi se smirio. Eto, kast ćemo, ja jedino smijem svinjčetu sovat mater i koju je stvorio taku žilavu, a stvorio ju je mjerast. I taman kad sam mislio kako je poso krenio kako treba, posičem prst, i sad bi trebo zalit ranu rakijom. E taj deci za prst je završio u moji labrta, ta ko je vidio prosipat rakiju.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje !