Lipi moji ja odlučio pisat o lipšim stvarima, a ne samo kojekakim zamudrakama u Lipoj našoj. I ovo nije baš sve kako Bogo zapovida, jer je mraz potamanio dosta šljiva, al kad se radi o rakiji brzo se mi snajdemo. Prva žrtva pri pečenju bio je pitlovan, kazani su bili žrtve raznih režima, a Slavonci često žrtve svoje rakijice. Nedaj Bože kazat da naši ljudi neznaje peć rakiju, dobiješ po laloka. Rakija se gotovo i ne prodaje po stranjskim zemljama, jer je namo ne cine, a i dok mi podmirimo svoje potrebe nema se šta ni prodavat.Sad sam se sitio kad je Mata došo u birtiju i kazuje kelnerici: Imaš li piva? Imam odgovori ona! Jel ti ladno? Jest, kazuje ona. E onda nješta zaogrni i donesi mi tri rakijice. Kad se užge, što bi svit kazo veseli stroj onda je milina. Svi nasmijani, srca vesela, a ona teče u žbanju. Dolazi Stipa kod Mate, šta to imaš iza leđo, pita Mata? Litru rakije! Pa daj ju vamo da popijemo! A nesmim, ni moja. Ali, ak pogodiš u kojoj ju ruki držim, drmnit ćemo ju! Pogađaj! U livoj! Stipa, daj se malo skoncentrijeraj! Kad se rakija peče, ondak se i proba. Kako nateruje apetit, valja šta i prigristi jer veseli stroj često radi par dana i noći brez prestanka. Grije vatra, grije se i rasladna voda koja ladi civ kroz koju protječe blažena tekućina. Ko zna ko je prvi povezo pitla sa pečenjem rakije? Tako je prišlo u običaj da se uz kazan peče pitlovan, uglavnom domaćinov, ali i tuđi da komšija i ne zna. Peklo se uz vatru još koješta, najčešće slanina. Kako često pri ruci nije bilo čaša, grupno potezanje iz sajtluka ima pravilo: Rakiju iza svakoga, vino iza nekoga, a vodu iza nikoga!. Znalo se da se priko rakije ne mogu dobiti žvale. Osim malo glavuša ođe u auzvinkl. Divane dva: Jesil fruštukovo? Ni kapi! Njekad mi se čini da bi naši drmatori trebali fruštukovat pa bi donosili bolje zakone, a ne vako im spadaju na pamet kojekaki na našu štetu, koštom je porez na nekretnine. Sve vas pozdravlja vaš bać Iva iz Županje.