Tamburaši i drmatori, njekad i danas. Jedino nema razlike u odnosu s tuđim snašama. Sve ostalo se prominilo. Sitio sam se jedne divane s legendom tamburaške glazbe Markom iz Slavonski lola. Kazuje on meni, znaš Iva, volio sam ić na stan. Bilo je na stanu i zabavnog programa, je, pogotovom prid izbore i kad dođe bolja pola. Božem prosti, ja bi to kazo vako, bilo je opšaj diri, drugoj pod suknju zaviri. Ta šalim se svitu. A moždak se i ne šalim, jer bilo je stanarki koje su se udale pa pokajale. Tako je i kod glasanja. Baš me zanima koja se ni pokajala. Još ako se udala za tamburaša, nije joj lako. A ko i ćera da se udaju, kazuje Marko, kobajage, zaljubila se pa se udala, mož mislit, to mora da je bilo nadvoj, natroj, kodak nema drugi momaka, ondak je on moždak bijo najbolji, il božem prosti prvi. To mi sve liči na predizbornu kampanju koja se zahuktava punom parom. E što snaše znaje farbat, žali ona za njekim bajom koji ni sa njom u kolu, al neblakami u mraku sa njom jest. Koštom sam kazo vude se vidi šta ona traži, jer divani mu da priđe priko kola pa da ju poljubi, a ondak opet tutanj. Drži se ona ne stare: “Di bolje, tamo dulje”. A kako sad zamirit toj snaši, krv nije voda svitu moj, treba i nju razumit, ko zna di je čojek, moždak i ni na stanu. Tamburaši su uvik bili umanitarni po tom planu. Kad god je trebalo kakoj snaši priskočit u pomoć, bili su prvi. Sad ne znam dal vo Marko govori iz iskustva, il sa njeke strukovnjačke strane? Danas je na žalost sve manje stanova i većina ih je napuštena, zapuštena ili srušena. Njeki su opet u novije vrime obnovljeni jer su, naročito u ovom posavskom dilu Slavonije, bili spas i za narod i stoku, al ostalo je i ni koji nikad nisu napušteni i na kojima i dalje stanari provode svoj mirni život, brez stresova, pilula, doktora, politike, uživajuć u lipoj prirodi. Tamburaša je isto sve manje, njeki od nji ođoše u politiku, e to ni dobro.Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!