Faljen Bog svitu lipi, sve vas pozdravljam, nije mi nikako dobro, ako ste ko i ja ondak znam kako ste. Niste sigurno čili i berićetni, jednom riču, nikako ste. Njeko će pitat, zašto nikako? Pa počelo je Šokačko sijelo u Županji a još nadošo od prošle godine. Naturlih, taki smo mi, ni za dismo nismo. Ja imam otisak kodak je ajziban prišo priko mene, šta ajziban, kodak me u Bogo strefio nječim u tintaru. Bit će bolje, sigurno vam kažem, a ja ću vam probat u kratkim crtama izdivanit kako je bilo prva dva dana sila, jer moram vas izvještavat, naš Glas Slavonije je medijski pokrovitelj ve manifestacije. Bilo je svitu lipo, ma šta lipo, ni moglo bit lipše. Krenit ću od vremenski prilika i neprilika, prije sila je bilo rutavo, al se vrime ispravilo. Kaže mi gradonačelnikova bolja pola da je to zato što je klečo na kukuruza i molio svece da ga malo pušća na silo. Tako mu i treba, šta se ne ugleda na mene pa nebi moro klečat. Sve otpočelo malim šokačkim sijelom, izložbom, a pogotovo je bilo lipo gledit đecu u nošnji. Napredna su dica, a ne ko ja dok sam bio mali, uvik sam nekog vraga zanovito, zato sam i završio visoke škole, koštom je viša nadničarska, glazbenog smjera. Onda su jahači pokladnim jahanjem najavili 52. Šokačko sijelo. To ste trebali vidit, sve lipši do lipšega, mislim na naše lipicance, a vi što su jašali utegniti i veseli, i stalno su mene zanovitali da zajašim. Držo sam se zemlje, ako i ošinem nisam visoko, a mal, mal pa ošinem. Valdak se staza izdigne. Naša rakija divani sto jezika, jedino ne razumije ženin, zato mi bude neugodno, pocrvenim od stida po tabanima, a šta mogu kad sam stidljiv, taki sam. Samo da ne ostanem taki cili život. Cure se pripremaje za Šokački cvit. Pita me moj kamerad, Iva kaš se ti sprimljat za cvit, zna on kazat, mešćim bi se on spremljo. E mi ćemo se sprimljat kad budu birali bundeve, a take su nam i glavuše pa možda i pobjedimo. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!