Godina ko godina, kako dođe, tako prođe, jedino nam ostaje na grbači i kod boge u tefteru, e kad bi se on mogo zabunit za koju, da ju zaboravi utefterit. Al volja njegova. Ne treba se okretat unazad, već gledit naprid i šta će bit sutra, a ja kažem da će sigurnom bit bolja nego na prošla. Jedino se moramo malo prominit, vu svoju glavušu razbistrit i kazat, ta neblakamu, nevalja nješta, kad neznam komi je komšija, kad sam zadnji put vidio familiju, jedino se srećemo kad se ko ženi il nedaj bože kad ko ocapikne. Kad to prominimo bit će nam svima bolje, veselije i beričetnije, zato poslušajte tumastog Ivu. Imal šta lipše nako se malo prokerit sa komšijom, posebno sa komšinicom, kad pocikne iju ju, meni srce zaigra, oma sam deset godina mlađi. Kako je vrime došlo i to je opasno, šta ako te njeko uslika kako komšinicu tapšaš po gujici, božem prosti, mislio sam po glavi. Tehnika je, pa nebi tehniku, dotlem dogurala da ti mogu smontirat glavušu na sliku pored kake snaše, ondak si bogin. Ne mogu zamislit kako svojoj snaši dokazat da je smontirano. Šugavo. Dok ti dokažeš osto si brez glavuše i osto nasmijan za cilog života. Zato slušajte što sjetujem. Kaže mi jedna snaša, Iva, budeš nas ti sjetovo otić ćemo k vragu, znaje one kazat, e taj jezik, uvik nas košta. Valdak tako mora bit, uvik je jezik kriv za puno stvari, zato je moj kratak. Sad bi njeki kazali, auu što Iva zna slagat, jedino moja bolja pola mi viruje da je kratak. Svitu moj lipi i čestiti, pridlažem vam da njekom i pomognemo, al ne na vaki način kako pomažu glavnom drmatoru iz ministarstva poljoprivrede. Pogotovo muški nek vode računa o tome, kako se okreću za snašama, tako nek se okrenu i za sjerotinjom. Ne budel tako bit će krkanja na sve strane, po cajtunga, televiziji, a bogemi i doma. To je još jedan dokaz da volimo jedno drugom spakovat, ni dobro. Svitu moj, više nije vist da je ćuko ujeo čojeka, već čojek ćuku. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!