E lipi moji, uza sve probleme koje imamo mi Rvati, a ako ih nema mi smo sami sebi problem, pogotov sad oko ni stvari ko je kome smistio, ili će smistit, moramo mislit i na poso koji treba poradit. Misec je listopad, a osim kirbaja treba krenit sa našim svinjokoljama. Eto, ni koji prognoziraju vrime kazali su da će vrime bit litno. Živi bili pa vidili, mora se krenit sa vim poslom. Naše svinjokolje su uvik u našoj Slavoniji imale poseban status, pa tako i sam tijek svinjokolje. Krenimo redom. Na taj dan dizanje je u 4 sata ujtru, glomneš deci rakije da se razbudiš, obućeš se, odeš na zavod, e ondak se loži vatra pod oranijom za vodu. Znam jednog zglomotana koji je podložio pod oraniju, al praznu. E ondak trenung do okola da vidiš jesul sve svinje na broju, da ih slučajno ni komšija pričero priko noći u svoj okol. Kad si to lipo provjerio glomneš još jedan deci prije nego kreneš budit ženu i đecu. Dok žena kuva kavu iđeš probudit petnajstak komšija i podsjetit ih da danas kolješ, jer znaje oni i zaboravit. Mešćim se samo prave malo ludi. Dok se komšije dižu i traže svoje dukser gaće i ostalu svinjokoljsku opremu, pa dok se pokupe, iđe na kava što ju žena kuva, al i deci majkače. Na redu je razrađivanje taktike, ko će šta, a niko nebi ništa, osim deci. Vrime je da se krene prema svinjcu. Ulazi se unutra, jedan uvati odostrag, drugi onaprid, i zovu ostale mobare koji su još uvik u kujni i traže još jedan deci rakije. Gazda laje po avliji, sam sebi, jer nesmi nikom drugom. To je više, nako, reda radi da komšije misle kako si ti gazda u kući, a i razlog da glomneš još jedan deci, kako bi se smirio. Eto, kast ćemo, ja jedino smijem svinjčetu sovat mater i koju je stvorio taku žilavu, a stvorio ju je mjerast. I taman kad sam mislio kako je poso krenio nako kako treba, posičem prst, i sad bi trebo zalit ranu rakijom. E taj deci za prst je završio u moji labrta, ta ko je vidio prosipat rakiju.