Vi dana za vrime trajanja 53. Vinkovački jeseni glavna tema u Našoj Lipoj plakat na kojem mali bećar poteže iz čokanja. To je izgleda glavni problem, kodak drugi problema nemamo. Ja sam ko dite volio prst turit u kruškovac i cuclat. Kolkom sam ja svatio, nije problem šta je u čokanju, nego sam čokanj. Pa svitu moj, to je naša tradicija, pa neće valdak u mimohodu potezat iz plastične flašice. Prvo nam divane kako trebamo plastiku što manje koristit, e sad kad je čokanj u pitanju opet ne valja. Mislim da je problem i da je nekom u cilju probat zatrt vu našu tradiciju. E bogemi ne može. Imam otisak da nas smatraje i glumpavim. Pa koji bi dado do ditetu od par godina da pije rakiju, zbiljam svašta. Sve to, kako kažu dušebrižnici, "rad zaštite ditetovi prava". Ja im poručujem da ne moraje brinit, vodimo mi računa o svojoj đeci, a i odmalena ih učimo dobrom i kako se voli svoja domaja.

Nisam mogo vo prišutit, a mogu vam kazat da mi odrasli volimo divanit uz čokanj, al ne napunit sokom, već rakijom. To nam je omiljena tema, a i ona je dio naše tradicije. Puno je pisama spivano o njoj. Volim nu Šiminu "Oj rakijo krvopijo, ljubim tvoje ime, a ti mene, vještice, u jarak sa njime". Sad će opet njeki kazat da je to ovisnost, ma jok lipi moji, sve je to zafrkancija. Doduše i doktori kažu da je to lik koji se zove "šljivomicin". Što se tiče đece i rakije, imaju i oni svoj doprinos u nastajanju iste, a ko dite sam i ja sudjelovo, moro sam kupit šljive. Što taj poso nisam volio! Uvik sam bio bolestan kad se kupila šljiva. Vrnimo se još malo na našu tradiciju. Zar nije lipo da mladi privačaju no što su nam naši stari ostavili u nasljeđe? Ostavili su puno toga, a što je najbitnije, usadili su u nas istinske vridnosti čojeka, katolika i ljubavi prema svim ljudima dobre volje. Otud je i nastala pisma "Inati se, Slavonijo". Inatili smo se i inatit ćemo se dok je vaki mali bećara i Vinkovački jeseni. Živili!
Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!