Faljen Bog svitu vridni, furtom umiljati, pogotovo snaše, sve vas lipo pozdravljam. Posebno pozdravljam naše vridne drmatore koji se kuvaje po trgova i šorova u Dalmaciji, jer vrime je godišnji odmora. Kuvaje se samo tako, a šta će nam zakuvat ostaje vidit kad se vrnu. Kako će nam ondak bit osjetit ćemo brzo. Drmatori imaje pune ruke posla. Treba stajat napolju kad Bogo fenjer ufitilji. Grije odozgo, a i odozdo, grije sa svi strana, možete mislit kako im je? Sad se malo kuvaju, samo da ih ne zvekne u glavušu. Bućkaju ko ja kad popijem litrenku patoke. Kad se nađe njeko nedovaren koji ne misli nako kako oni misle, bogemi bude i po labrta. Zato šutim, drmatore poštivam i cinim njiov poso, možete mislit kako im je pod ajncugom, sigurno ima iljadu stupnjeva. Zato je Iva dobar sa njima, malo im mašem ispod glavuše da im olakšam muke. Ostavimo mi vridne drmatore nek rade svoj poso, mene vakog tumastog više brine kad će sve otić u opsajd?. Njeko će pitat zašto, pa zato što nas jedino može spasit smak svita. Kazo sam ja, nekate bogu vriđat, trebat će nam. Kad bi njeko tio slušat Ivu, bilo bi drugačije. Ni kokoši u avliji me ne slušaje. Ponado sam se ministarskom mistu, al brusa baća, ćorak, ko uvik, barem tako kaže moja bolja pola, a ona divani ko drmatori. Paso bi mi resor nerada, tu sam najstručniji. Pridlažem ministru poljoprivrede da svinje tovimo do pesto kila žive vage, što će to bit šunke. Sigurnom se sad pitate jel Ivu opet nješta ošinilo u glavušu, e vaj put ni, mogu i ja malo mislit na svoju gujicu. Ako se neš sam pobrinit za sebe, prdnio si u fenjer. Drmatori samo sad vode kobajage brigu o nama, a potljam, mož mislit, ne vodim ni ja brigu o njima. Al nismo mi tako tumasti kako oni misle, znamo se mi snajt. A kako ću se tek snajt kad budem ministar! Kake sam ja sreće ondak bi oma došo smak svita, a kake sam sreće ja bi jedini priživio i moro bi se ispočetka patit, koštom se svi patimo i u današnje vrime. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!