Javiše mi se lovci i kazuju: kaš malo o nama pisat? Pa evo par redaka i o njima. Suvremeno organizirano lovstvo u Rvackoj otpočinje 1881., a do tada je kroz povist bilo dvojake prirode. Siromašnijem, većinskom i pretežito seljačkom dilu stanovništva je bilo važno za svakodnevnu borbu za preživljavanje, budući je pristavljalo značajan izvor rane, dok je aristokratskom dilu predstavljalo izvor zabave, užitka i potvrde društvenog statusa. Vo zadnje nam je poznato. Sigurno ste čitali da su njekima po podruma nalazili i preparirani nosoroga, krokodila... I ni siromašan.

E sad se ja pitam zašto muški danas, a u novije vrime i žene iđu u lov i ko su lovci, i oma ću vam kazat: Lovci su ljudi koji kroz šumu iđu do birtije. Poznati lovac uđe u birtiju i stane se faliti vještinama. Ispričo je par lovačkih priča pa predložio okladu: svi mu plate piće ako sa povezom na očima i samo dodirom, pogodi koja je životinja odstrilita i kojim oružjem. Nakon što su mu zavezali maramu oko očiju donesu prvu životinju. Neko je vrime pipo kožu i rupu od metka, a zatim reče: Medo. Upucan puškom kalibra 308. Bio je u pravu! Jedan od lovaca donese drugu životinju. Lovac opet pogodio: vuk, upucan s 7mm Winchester puškom.

I tako se nastavilo kroz noć. Lovac je pogađao sve što mu donosili, a ljudi su plaćali piće. Kad je prid jutro stigo kući pijan ko letva je odmah zaspo. Kada se probudio u ogledalu ugleda masnicu na oku pa reče ženi: Znam da sam sinoć puno popio, ali ne toliko da se ne sićam tučnjave. Nije mi jasno od kuda mi modrica. Na to žena ljuto odgovori: Modrica je od mene, smrade jedan! Kada si došao u krevet stavio si ruku u moje gaće i nakon što si ispipo reko si glasno: Tvor, ubijen sikirom. U neblakati! Pošao mladi lovac sa ćukom prvi put u lov i brzo se vratio kući. Pita žena: Vratio si se kući po novu municiju? Ma jok, po novog ćuku. Dragi lovci, želim vam dobru kob i ne turajte ruku po gaća. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!