Sve vas pozdravljam lipi moji u misecu nogometnog ludila kad više niko ne mari za probleme, a to našim drmatorima štima. Sve čestitke nogometašima na svem što su napravili u Rusiji. Obećo mi izbornik Dalić poslat jednu rubinu u kojima su igrali naši, valjdak će? Ja ću ipak nastavit sa nim problemima koji nas taru. Največi je taj što je sve poskupilo, da te Bog sačuva. Al imam rješenje. Riješenje vidim u povratku na staro, na jeftinija vremena. Oma sam poduzeo sve radnje. Odlučio sam napravit poljski zavod. Poštom je u prirodi ne moraš kupovat osvježivač pa si ušparo dvajst kuna. Ako nestane tariguza može list od repe, samo treba pazit da ne dovatiš koprivu. I tu ušparamo dvajst kuna. U tom ekološkom zavodu nema kotlića za vodu, i tu si ušparo pet kuna. Neću divanit koja je to prednost jer si na friškom zraku, a doktori divane da moramo na zrak. Malo je gadno zimi, al pošto smo mi Rvati rabar narod, ni to njeki problem. Moždak bi bilo dobro digod za gredu zavuć sajtluk s rakijom i nema zime. Sila Boga ne pita, kazali bi naši stari. Sad ste vidli kolkom se može ušparat, a da ne spominjem da su nam kujne po trijest kvadrata, pa šlafcimer po pedeset kvadrata i da ne nabrajam dalje. Ondak se pitamo đe su pare. Zini guzo, plati guzo!. Da je nama teško, jest, al zbiljam nam je guzica zinila na veliko. Slovkam vi dana po našem Glasu slavonije i natniđem na jedan tekst o kućnim ljubimcima. Neblakati njeki više vode računa o njima, nego o ljudima. Kažu to nisu makar kaki ćukovi, ili kako gospoda kaže pasovi. Kažu to su s pedigreom. Mož mislit. Imaju glavu pulina, rep jazavčara, noge terijera, a dlaku pekinezera. Neblakati koja je to kucanija bila. Kažu, otac je iz Njemačke, a mama, u najmanju ruku grofica iz Monaka. Zbiljam je to pedigre, pogotov kad pule naskoči na kaku kujicu koja ima tako porijeklo. Jest da su lipi, al malo čudna narav, zato zatvarajte kokoši. Ipak više vodite računa o ljudima. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje !