Vi dana se šuška o velikoj koaliciji, navodno livi i desni. Pitaju me di pripadam? Kad se naudaram rakije ondak iđem malo livo, malo desno, a sad treba vidit ko će s kim u bračne vode, il kako se to kaže koaliciju. Ja sam sa svojom boljom polom trijest godina u tim odnosima, pa nikako na zelenu granu, a kako će vi, živi bili pa vidili. Njeki će kazat, šta me briga, meni ni u džep, ni iz džepa. Nije baš tako. O tome ovisi kako ćemo živit, di ćemo živit, dal ćemo imat za poitkat? Nadam se da će se u tim prigovorima najt mjesta i o boljem životu naši sela, našem ponosu, o vridnom seljaku koji ne vodi samo računa o sebi, nego i o marvi. U petak je naša reprezentacija igrala u Osiku, još jednom se pokazalo ostatku Lipe naše kako se navija, kaka nam je kultura i kaki smo domaćini. Svađaje se drmatori vi dana kako je malo žena u Saboru. Slažem se, samo ta mista su naminita za gospoje, a šta je sa ženama sa sela, za nji niko ne pita. Većina seoskih žena arbajtuje po 12 sati dnevno, ne ide redovito doktoru jer valja radit i nemaju kad, uvik je seoska žena bila zapostavita. Svi danas gledaju školu, e ja mislim da žena na selu ima najveće škole, koja je bolja nego bilo kaki vakultet. Opet mi se čini kako je seoska žena i dalje ukorijenjena u tradiciju, al puno se toga prominilo na selu. Eto selskih žena se danas školuje, koriste računala, mobitele, imaje vozački ispit, a neblakami sve i više divani i stranjski jezik. To je lipo, tako i treba, samo drmatori to ne vide. Neće ni jedna stranka seljanku, e znalo bi se onda reda, znalo bi se kako se brine o kući. Nebi smilo bit razlike između gospoja i žene sa sela. Jedina je razlika što gospoja ima minđušu u pupku, a seljanka krpelja. Oma sam ljut ko leptir na take stvari. Zato još jednom sjetujem ne koji nam kroje gaće da ne zaborave ve dilove Lipe naše, da i mi živimo u Rvackoj. Siguran sam da ima ni koji su zaboravili na nas i zaobilaze nas u širokom luku. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!