Neznam lipi moji kako vi priživite od prvog do prvog. Bit će nama opet dobri naši dorati, kad vidimo poštom je cina goriva vi dana. Neću spominjat cine prehrambeni namirnica... E kako se njekad lipo itkalo, barem je bilo majkaće, tako u neki naši sela kažu za slaninu. I nje smo već polako željni. Sad je problem i zlo, gujicu smo na lipo naučili, a šta sad? Sretnem njeki dan jednog rvackog penzionera, malo prodivanili o svem i svaćem. Kaže on meni, znaš Iva otvaram turističku agenciju. Organizirat ću turistička putovanja u sabor i to samo u vrime ručka, znaš tamo je to bakatela. Za deset kuna se naitkaš za tri dana, a možda njeko i piće plati. Voziš se, a ne moraš tankovat. Auuu, našo si crkvu di ćeš se bogi molit, od nji ne mož ni groznicu dobit, kamoli šta drugo, imaje guju u đepu pa se ne lačaju za njega. Brusa baća, morate sa sobom vode ponit, a rakije im ne nosite ni za živu glavu, kad nam volko povisuju cine trizne glave, šta bi bilo da malo nazdrave naše rakije.

Njeki dan mi spo crip, srećom nime ošinio po koljenu, već po sredini tintare, tako da baš i ni njeka šteta. I vi u saboru mi diluju kodak i je crip ošinio. Jedina je šteta bila u rakiji koju mi je moja bolja pola stavljala ko obloge. U kako sam gledio u nju, kad nisam zarevo od muke. Ja je željan, a ona ju prosipa, čoravi paprikaš prosula dabogda. E da mi je umrit al samo na par godina da prođe va kriza, a ondak se opet probudit, valdak bi bilo šta bolje. Kaže mi moja bolja pola, e kako bi lipo bilo da se ondak nikad više ne probudiš, ondak bi ja mogla po svome. Ko sad je drugčije, uvik je sve po njenom, uvik je njena zadnja, koštom je i zadnja od naši političara... Kazo sam ja vama lipi moji, sve se priokrenilo, dok nas naj odozgo ne priokrene, a kad nas on priokrene bit će nas svud širom, pa i dalje. Mislim da je već i vrime da lupi šakom o trpezu.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!