Pozdravljam vas lipi moji čitatelji najboljeg cajtunga na cilom svitu, a posebno ljubim snaše u njiove jedre, vi dana promrzle obraščiće, kad to već nisu obavili muževi. Neblak im lini i nedovareni, ugledali su se na drmatore. Sve im je teško, čak i rođenu ženu timarit. Od naši drmatora mož dobit samo polom živaca i dva mućka. Vi dana je glavna tema kolkom je ko marnijo i kolkom ko ima plaću. Od ti cifri sam dobijo čir na želucu, a škatulja pilula u apateki sto kuna. I šta ostaje sjerotinji, ništa, jedino glomnit sode bikarbone, jer ona nije skupa, a pomaže želucu. Kako nam je stanje financija treba nam kila sode dnevno. Po njekim cajtungima se puno piše kako naše poznate osobe ve zime rade opa cupa i koje s kim prislonio guz uz guz. Sad se ja pitam di su rezultati takog igranja, pa sam skonto da su taki jaki samo na jeziku. Mislio sam da će nas va zima obić, al brusa, pokazala zube, a kako je ona pojačavala, tako su pojačavali i cinu elektrike. Neće nas ništa dobro. Pita me jedna snaša, de mi Iva kaži jel se i namo gore mora platit kad ocapikneš, još ako se i namo caluje, boljem da nas nema. Kazo sam joj da se ne sekira, jer na vom svitu nas drmatori pripremaju za najgore, pa smo navikli. Još jedna tema je aktualna - šta sve kupujemo po dućana i šta itkamo. Naša Slavonija, plodna ravnica, bogata oranicama, pašnjacima i šumama, al spali smo na to da nas rane Kinezi, a od te rane na gujicu nam balončići ispadaju. Ni li to sramota da pored vog bogastva itkamo tako štagod. Oma bi zarevo od muke, jer Slavonac je spo na to da mora ić drugdi koricu kruva tražit. Naše Slavonke, lipe, vesele sa kuvačom u ruci pripremale su delicije od koji ni bilo koje kaki boleština, ranila je svoju čeljad, a danas tu čeljad sa suzom u oku ispraća u svit. I danas su one vridne, samo više ne režu cili kulin, nego pola, nema više lonca na šporetu punog gra, sve iz jednog razloga zato što više nema ko sist za trpezu. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!