Faljen Bog svitu moj, koštom znate, veljača je misec parenja mačaka, poklada, Šokačkog sila i tarabana. Ja sigurnom nisam mačak, a u poklada mogu bit strašilo i kaka tuta, jer to sam od kad sam se rodio. Smišljo sam da se spremim u krampusa, pa u turčina ili čak u predcjednicu za društvenu aktivnost žena, al sam na kraju kazo da se neću sprimljat u nikoga, nego da se vaki, kaki jesam pristavim. Nadam se da svitu neće popucat criva kad me vide u ajncugu, koji mi, kako kažu, stoji ko na strašilu. Zbiljam je svitu velika navala za naše slavonske pokladne običaje, sad im valja Slavonija kad se itka i pije đaba, a kolkom lajem morat ću angažirat lovce da me obrane svojim duplenkama od svi ni koji mi oće labrte polupat. Sad šta će bit i kako će to sve skupa ispast, vidit ćemo. Samo da nas vrime posluži, jer imam otisak da mi se prošli godina smrzla i bila đigera, kolka je zima bila. Ruke su mi tolkom štrepale da kašikom nisam mogo potrefit labrte. Kud se naradim tu još ni itkat ne mogu, usukam se ko mačak u veljači, da nemam nu mušku stvar, rajtozne bi mi spale do gležnjeva. Ni ni čudo kad se za šankom stoji do pitlova, a onadak glavuša bude ko bošnjački oborak od dvajst kila. Njeki kažu da je to od dvadesetog gemišta, ako je tako ondak se moram zabrinit, izgleda da sam ispo iz kondicije. Kako niko ne kaže da je to od briga koje brinemo u Lipoj našoj. Zato svitu moj ve poklade treba otračit kako je Bogo zapovido, a on je kazo, use, nase i podase. Ja se držim toga ko evanđelja. Tu teoriju sam puno puta spominjo, a i paše mi, jer Božje zapovidi se moraje slušat.

Moram se malo vrnit na vu krizu, krizu imam u glavuši od kako sam se rodijo, mislim sad na vu ekonomsku. Kako sad stvari stoje, potrajat će još dugo, tako da ću i ja još biti u auzvinklu, živili!

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!