Još se nije uvatilo inje, tako da zima još nije pokazala zube i prikrila ravnicu, pristali su poslovi na njiva i život se vraća po kućama, tako da bi se moglo poradit i po pitanju demografske obnove, jer vi dana se divani o tome. Samo moglo bi biti ćorak, jer muški su po birtija. Nisu žene brezposlene, vezak vezu, al jezikom. Bilo bi lipo da promislimo o vom problemu. Ondak će bit svi sretniji. Imal išta lipše nego kad sa snašom prilegneš uz pucketanje rastovog panja, pa prodivaniš sa snašom uz tikvicu rakijice. To je moj recepis da bi imali više đece. Danas o tom slušamo od naši baka i didaka. Lipe su to priče, pune ljubavi jedno prema drugom. Kad o vom divanim uvati me stra, štali ćemo, kakoli ćemo? Njeko će kazat - Iva opet misli na svoju gujicu. Nije svitu moj, ako sam vam do recepis za promjenu demografske slike u Rvata, ondak vam moram kazat kako i priranit tu đecu. Zato sam se nasekiro. Divanim njeki dan sa kameradom Zvonom, on je naj žemski doktor, kaže, znaš Iva, zbiljam je sve manje naši snaša u blaženom stanju. Drmatori o tom ne divane, nego od nas muški prave nesposobne mačkove. Pa ne može tako. Sad oni sposobni, a mi nesposobni. Uvik mi za sve krivi, a nikako oni. Kad mi štagod lanemo, a lanemo da nam jezik ne zakržlja, ondak kažu da divanimo neutemeljeno. Njima je nješta drugo zakržljalo, a mi svoj poso radimo temeljito i pošteno. Sad sam se sitio jedne divane iz jednog sela. Ošo Stipa na vašar u Babinu Gredu i sreo dropljana Matu. Bili su dosta slični, mislim po izgledu, a neblakami i po cugu. Pita Stipa: De mi kaži jel tvoja mama kod mog dade brala kukuruze? Nije, već je tvoj dado kod moje mame zabijo kolce za paradajz. Sad znaš zašto smo slični. Njekad si mogo brata il sestru srest digod na vašaru. Svi su se poštivali, nije se plaćala alimentacija, a ni bilo ni demografski problema. Danas kad se sve vrti oko para nema ni đece. Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje !