Evo dođe i jesen, barem tako kaže Vakula i Vakulice. Radovi u njiva se rade punom parom. Eto krenila je i kampanja šečerne repe. Bit će cukera kolkom oš, al đaba, po njega ćemo u Orašje, jer namo je puno jeftiniji. Sretnem njeki dan Matu zglomotana iz Bošnjaka sa svojom duplenkom, reko Mata jel iđeš u šumu štagod upleskat? Veli, znaš Iva, čuo sam da su nam slovenci opet zapritili pa reko da se pripremim. Neblak ti tvoj, velim ja njemu, ako je tako, ne mož sam na sloveniju! Kako nebi mogo, jedno lovačko društvo to riši ćim si kazo ekser. Eto o ćem kripoštol razmišlja, on bi išo ratovat. Naljo se nevolja friške rakije pa dobijo njekaku štrepavicu i trčkavicu, a izgleda da ga je malo i u glavu opičilo, nemože jadan sastavit zube sa gujicom. Moždak malo ponudio tim recepisom i naše komšije slovence. Kad se tog nadrukaju oma po države mora na zavod. To nam je sad glavna tema za divanu u birtiji. Ja nisam za take radikalne poteze ko moj kamerad Mata. Ja bi to radije na lip način. Zato sam odlučio otvorit bilateralne razgovore sa slovenkama, jer s njima ću ja to rišit. Kaže mi jedna slovenka: “Poznaš mojo drago Iva, rešimo se tega problema noćo, čakam te na meji”. U neblakati, šta je tila s tim kazat. Ko mi je kriv kad nisam tio učit stranjske jezike, a šta mogu kad ni svoj ne divanim najbolje. Nema veze, snajt ću se ja i nadam se da neću iznevirit svoju domaju. Kazo ja to svojim kameradima, al ne viruju oni meni da sam stupio u kontakt sa slovenkama. Kamerad Stipa razjapio labrte ko sjerotinjska vratanca, ružeć u sav glas naše komšije, al kad sam ja iznio svoj plan vog problema složio se samnom. Znaš Iva, eto ja sam ti na raspolaganju! E malo morgen, kad sam ga zvo da mi pomogne trgat kukuruze, onda ni bio na raspolaganju. Ne znam doklem bi ta divana potrajala da se iz mraka ko vješture ne pojaviše bolje pole. Načuškaše nas i očeraše kući, još mi zuji u glavi. Al što zuji meni, zuji i cilom Rvackom narodu o toj temi, puna nam je kapa take divane, jer ništa ne razumijemo.

Sve vas lipo pozdravlja vaš bać Iva iz Županje!